Upoznali smo se dok sam bio na odmoru u Bosni, baš mi se svidjela i odlucio sam odma da joj ponudim da se uda za mene i da pode sa mnom u Švedsku. Ubrzo smo dobili blizance, idealan život, ljubav, sreca, uživanje, sve dok prošle godine nisam našao mobitel koji koristi za dopisivanje i razgovaranje sa ljubavnikom. Shvatio sam da ne živim sa nevidenom droljom, koja je bolezna za onom stvari i cijeli život sa mnom da je gluma. Cekao sam je u stanu da se vrati sa posla, namjera mi je bila da normalno razgovaramo, ali bijes i ljutnja koju sam osjetio kada je ušla na vrata stana mi je oduzela razum i doliko sam je isprebijao da je ležala u bolnici skoro mjesec dana. Teške tjelesne povrede, sada kada me je sve popustilo donekle se i kajem, pokušavao sam da dodem do nje da se izvinem, ali sam od policije dobijo zabranu prilaska, izgon iz stana. Takode sam optužen za nanošenje teških tjelesnih povreda, i osuden na godinu dana zatvora.Ranije sam pušten, ali moj život je svakog dana sve teži. Zbog droljice kojoj sam dao život, spasio siromaštva, sam izgubio porodicu, stan, posao, oznacen sam kao nasilnik. To me mnogo boli, jer sam ustvari dobra osoba, osoba koja ne bi ni mrava zgazila, ali trenutak bijesa mi je okrenuo cijeli moj život.
Odrasla sam u jako siromašnoj porodici. Otac nikada nije imao posao a mama je čistila po kućama. Stan preko puta nas su prof.matematike sa svojom porodicom. Njegova kćer i ja smo se od malena igrale i družile, bila je jako odgojena i nikada mi nije ništa dobacila, čak se sećam dana kada bi svaki dan poslije škole svratila u trgovinu i meni i njoj kupila sladoled. Bila je jako kulturna i dobra devojčica. Kako smo odrastale bile smo nerazdvojne. Družila se ona i sa "uglednijim" ali na mene nikada nije zaboravila. Za večernje izlaske jedna haljina njoj jedna meni, delila je sve. Nije želela da ispaštam, bilo je i dana kada nisam imala šta da jedem, ali ona je bila tu da mi pomogne. Odselila se na studije u Beč a ja sam ostala u Beogradu. Taj period sam jako teško prebrodila. Vremenom smo izgubile kontakt... Udala sam se rodila 2 dece, zaposlena..živim u dobrim uslovima, pomažem svojim.. U žurbi danas slučajno udarim ženu ramenom okrenem se i pogledam je u oči sjećanja se vraćaju, suze idu, ostajemo nepomične.
0 komentari:
Objavi komentar